“Novinarski posao je sve samo ne lak”

Branislava Kostić, izvršna i urednica Lepote magazina Elle, o tome kako je pozicionirano modno novinarstvo u Srbiji, šta su prednosti a šta mane ovog posla

U želji da otkijem kako izgleda rad u modnom magazinu i šta nas u stvari čeka kada zagrebemo ispod sjajnog omota razgovarala sam sa damom kojoj je poznavanje modnih i kozmetičkih trendova u opisu posla. Branislava Kostić, zbog novinarskog angažmana, i dalje apsolvent na Fakultetu političkih nauka, bjuti i izvršna urednica modnog magazina Elle, pokušala je da mi dočara kako izgleda dan jednog novinara u svetu mode.

12063468_873731312697673_7343695464516932539_n

Foto: Jovana Tomašević

Read More

Advertisements

Junački se borimo!

Iako me nikada nije previše interesovalo „ozbiljno“ novinarstvo, već više kultura i moda, za mene pojam novinara sa sobom nosi važnost i ozbiljnost.

Živimo u zemilji u kojoj su oni „ma lako ćemo to“ oni preko veze, i meni omiljeni, oni iz stranke, uništili sve ugledne javne profesije.

qhfyk83m-1354243722

Fotografija: theconversation.com

Novinarska profesija je postala smešna i bezvredna.

Drago mi je da se školujem sa ljudima koji imaju volju da promene stvari oko sebe i veru u bolje sutra. Zato i želim da podelim sa vama tekst mog dragog kolege kog čeka jedna ozbiljna karijera.

Mladi ljudi u Srbiji nisu samo starlete i huligani. Mladi ljudi u Srbiji su obrazovani, svestrani, neustrašivi, puni ideja i entuzijazma. Dobro je dok je tako! Nemojte da ubijate taj entuzijazam!

Prenosim vam u celosti tekst Dimitrija Đurića. Tekst je objavljen na portalu Beogradska Nedelja.

Biti novinar (ili sloboda je pravo da se ne uplašiš)

Poštovani čitaoci, moram da podelim sa vama jedan opasan utisak. Teško mi je da do kraja ispratim sve što nam se dešava, a ponekad, i ne mogu da razumem. Možda je to posledica medijske manipulacije kojoj smo izloženi od sumraka do svitanja (od jutarnjih programa, dnevne štampe do večernjih političkih pričaonica): kritikuje se, analizira, pretpostavlja, izmišlja, truje i uništava. U takvom nepreglednom javnom prostoru, mi smo dezorijentisani i sve teže izričemo stavove i odlučujemo.

U gimnaziji su me učili da ne kukam, nego da mislim i radim. Pišući ovaj tekst, pomislio sam da možda ništa nisam naučio. Ipak, opredelio sam se da mislim da je ovaj tekst izraz dužeg potiskivanja ličnih stavova i zapažanja. Negde sam pročitao da potiskivanje misli i osećanja može da bude opasno, pa mi se učinilo da je pisanje dobar način da to izbegnem.

Sloboda je univerzalno ljudsko pravo koje je oduvek bilo okivano od ljudi nesposobnih da shvate njen značaj, sa ciljem da u čoveku unište svest o tome da svako od nas treba da misli i deluje bez prisile i zabrane. U različitim periodima istorije ljudskog društva, čovek je bio obespravljan i očajan, njegov krik želje za istinom čuo se unutar tamnica u kojima je neretko završavao. Čak i danas kada su ljudska prava zajemčena, čini se da ipak postoje okolnosti koje upravo slobodu ograničavaju.

Novinarske slobode koje se ogledaju u slobodi govora, sputavane su od postankanovinarske profesije. Nad njima se svakodnevno vrši zločin – cenzura. Cenzura je podsmeh novinarstvu. Zbog profesionalnog obavljanja posla, novinari su ismevani, proganjani i ubijani. Novinar je uplašen, ponižen, ucenjen i njemu se naređuje. Atmosfera strahaje udar na entuzijazam mladih novinara.

Obrazovanje i profesionalni zanos čine nas moćnijim od klike neobrazovanih bestidnika i bezobraznika koje nazivamo novinarima. To su ljudi jalovog duha. Obrazovanje oslobađa i omogućava nam da budemo bolji od onog što možemo biti. Entuzijazam nas čini nepokolebljivim. Sa njim se osećamo življim nego što jesmo. Sa visine, daleko iznad prašnjavog i jedino u blatu snalažljivog polusveta, pogled na stvarnost postaje jasniji i obuhvatniji. Taj pogled nam omogućava da prepoznamo jade našeg društva.

Kritika je suočavanje sa istinom uz argument. Ona je, pored duhovitosti i obrazovanja, treći važan činilac novinarske ličnosti. Kritika je nada cenzurisanoj stvarnosti. Laž je opasna, jer porobljava istinu. Lažljivci vrše nasilje nad istinom i vođeni su ličnim, sitnim interesima, a novinar dela u interesu javnosti.

Kretanje putem istine znači slobodu. Sloboda se osvaja tačnošću, poštenjem, nepristrasnošću, odgovornošću i tolerantnim stavom. Jug Grizelj bi dodao: i čovekoljubljem. Olja Bećković kaže da je sloboda – pravo da se ne uplašiš. Novinar je javna ličnost. Od njega se očekuje dostojanstveno ponašanje, uzvišeno izražavanje i jasan vrednosni stav kojim će uticati na podizanje kulturnih potreba građana.

Novinarska sloboda je zadata, a ne data. Ona je ideal. Odustajanje od težnje ka slobodi je odustajanjeod svog prava, svoje dužnosti i osobenosti. Ne plašim se, jer hoću da osvajam slobodu!

20

Ne znam odakle da počnem. Hajde ovako: Ušla sam u treću deceniju na dan kada je Srbija postala svetski šampion u fudbalu pobedivši Brazil sa 2:1 u produžecima. Mislim da nije moglo bolje. Ah daa, položila sam ispit iz sociologije. 

Nedelja, 21. jun:

Proslavica! U stanu najboljeg druga, na Banjici pa još malo dalje, u nešto više od 40 kvadrata skupili su se meni omiljeni ljudi.

IMG_20150620_080936

Read More

Hajde da ne zaboravljamo više

Dragi svi, htedoh da napravim pauzu, da sredim ispite i da se nakon toga apsolutno posvetim radu na blogu, međutim predugačak mi je jezik i ne mogu a da ne iznesem svoje mišljenje.

Reč je o Rađen aferi. O sramotnim naslovima koji nas zapljuskuju sa papira (jer ne  može se sve nazvati novinom) zbog kojih me je sramota što se školujem za novinara. O sramotnim naslovima koje su smišljali ljudi bez srama.

Mi smo narod koji voli da zaboravlja. Da li to radimo namerno ne znam. Pa pogledajte nam samo političku scenu. Devedesetih godina uništiše ljudi zemlju a isti su i dalje na vrhu. Ali mi je donekle jasno da zaboravljamo ružne stvari. Odbrambeni mehanizam valjda. Kako zaboravljamo lepe stvari? Kad smo zaboravili momente kada smo zbog pobeda bili najponosniji na činjenicu što smo se rodili u ovoj našoj Srbijici? Tada niko nije mogao da nam skine osmeh sa lica. Ma svaki put kad dočekamo nekog na onom balkonu puca nas neki ponos. Ej, nije što je naš ali je najbolji! Hajde sad da podržimo tog našeg, najboljeg…

Da sad razmotrim i drugo viđenje situacije, viđenje zabritutih majki i očeva koji komentarišu vest po kojekavim portalima. „On bi trebao da bude uzor omladini…“ Stani malo! A sve medalje, a sav trud, a porodica i brak? To se ništa ne računa?

Neću da dužim. Nemam ni šta pametno da kažem. Ako je pogrešio, pogrešio je. Čovek je!

Dostojanstveno kao i do sada!

#PodrškaRađenu

VK-Crvena-Zvezda-VK-Olimpijakos-2

Ljudi su mnogo više od svetlucave fasade

Danas želim da pišem o lepoti. O tome kako svet definiše lepotu i o onome što je stvarno lepo.

Znam, nemam neki fensi (uh, koliko mrzim tu reč) uvod, ali mislim da je tako prikladnije zbog teme. Za mene lepota je iskrenost, te je i ovaj uvod iskren, bez šminke i sređene frizure.

Često mi kažu da je moj pojam lepote diskutabilan. Zašto? Zato što čvrsto verujem u borbu protiv ukalupljene lepote. I pitam se zašto uopšte definišemo lepotu po kalupu? Kako jedno te isto, skoro pa preslikano, dosadno i već viđeno može da bude ono što mi nazivamo lepim. Kada smo dozvolili da nam neki ljudi sa pogrešnim viđenjem sveta diktiraju da je lepota isključivo u savršenosti. Daj bre, zajebite savršenost! Savršenost je bolest naroda! Po mom mišljenju savšenost se isključivo postiže kliktanjem na miš računara, sakaćenjem nečije fotografije. Da, to nije ulepšavanje, to postizanje savršenosti za naslovnu stranu magazina, to je (iako sama smatram da je prejaka reč) sakaćenje. Cepanje onoga što nas čini drugačijim, savršeno nesavršenim onakvim kakvi smo. Zašto bi se stideo onoga što te čini drugačijim? Od kada je sinonim za drugačiji postala reč ružan? Ili možda još gore, kako to da mislimo da nismo lepi već da smo obični? A ta reč obični možda boli više od reči ružan jer sa sobom nosi značenje neposebnosti i praznine. Kada smo upali u kolotečinu misli da nismo dovoljno dobri?

D4

11053877_1574350929510055_3651184753308864112_n10980712_1556029438008871_4724585440981022281_n

D5

Ovo je Šantel Vini Harlou. Po mom mišljenju dobar primer da lepota nije u savršenosti, da svaka nepravilnost na našim telima na svoj način jeste lepa čak i ako nije ukalupljena u dobro poznate šablone. Njena priča je ispisana na njenoj koži, ko bi ona bila kada bi joj uzeli taj deo?

Nemojte pogrešno da me shvatite. Objektivno jeste mršavije lepše od debelog, i jesu ravni, beli zubi lepši od krivih, ali to ne znači da ni u tim punačkim osobama sa krivim zubima nema nešto lepo. I sve ovo dolazi od devojke koja ima kilograme viška i sama je nezadovoljna nekim glupostima. Ali zato i treba da pričamo o ovome! Da bi zavoleli sebe! Da ne bi postali opsednuti izgledom, jer tako mi svega, u ljudima ima mnogo više od svetlucave fasade.

Svako je lep na svoj način i svako nosi lepotu u sebi. Zapamtite to!

„Realne stvari su glad, samoća i bol a život služi da bi se čovek vadio iz toga.” – Ljubomir Bandović

Sinoć je na sceni Kulturnog centra Rakovica odigrana komedija Ljubomira Bandovića pod nazivom „Kontraš“. Već duže vreme planiram da pogledam ovu predstavu i stalno nađem neki izgovor zašto ne stižem da odem, a sada kada je stigla u moju malu i lepu Rakovicu, tu na 10 minuta od mene, nisam ni želela da smišljam izgovore već sam istog dana okrenula Centar za kultru i rezervisala karte.

Nakon nešto više od sat i 15 minuta fenomenalnog Ljube, publika je zadovoljna, nasmejana i (kako sam mogla da primetim) puna pozitivnih utisaka napustila salu.

kontras_1418067496_670x0

Read More

Fenomenalne devojke

Svakom od nas treba makar pet minuta dnevno da odmori od svakojakih obaveza, a kako živimo u dvadeset prvom veku veliki deo slobodnog vremena provodimo za računarom. Čim se ulogujemo društvene mreže nas obasipaju tabloidnim naslova i problemima estradnih ličnosti. Drage dame, ukoliko vam je potreban odmor od svih tih trač tema sigurna sam da ćete na ovim portalima naći nešto interesantno.

slika1

Read More